.jpg)
Sedmog jula praznujemo Ivanjdan, molitveno sećanje na rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Srbi za ovaj dan vezuju veliki broj običaja i narodnih verovanja.
 |
| AdinaVoicu / Pixabay |
Rođenje Svetog Jovana od Pravednih roditelja Zaharija i Jelisavete, blagovestio je Arhangel Gavrilo.
Crkva rođenja, podignuta na mestu gde je rođen, najveći – od žena rođenih – nalazi se u Ein Karemu, 7 kilometara od Jerusalima, u Kompleksu ruskog Manastira Gornjansk. U ovoj Svetinji nalazi se i Izvor Svete Vode, kraj koga su se srele Presveta Bogorodica i Njena Rođaka Pravedna Jelisaveta – Majka Svetog Jovana Preteče.
Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre nego što je objavljeno čudesno začeće Deve Marije. Arhangel je Zahariju prvo objavio čudesno začeće bezdetne starice, njegove žene. Prvosveštenik Zaharije u hramu Jerusalimskom nije poverovao odmah rečima vesnika Božjeg i zbog toga mu se jezik vezao nemilom i ostao je nem sve do osmog dana po rođenju Jovanovom. Tog dana su se skupili Zaharijini srodnici radi davanja imena detetu. Kada su upitali oca kakvo bi ime on želeo da podari sinu, on, budući da je bio nem, napisa, na daščici: Jovan. Baš u tom času odreši mu se jezik i on poče govoriti.
Glas o čudu koje se dogodilo proneo se do cara Iroda koji je tada naredio svojim vojnicima da ubiju bebu Jovana. Kako vojnici nisu mogli da pronađu dete, oni se upute u Hram i tamo pronađu Zaharija i ubiju ga, prolivši njegovu krv koja se skamenila na pločama Hrama kao svedok tom ubistvu.
Majka i Jovan su se nakon tog događaja sakrili u pećini usred pustinje, ali majka ubrzo od starosti premine i beba Jovan ostane sam u pustinji na čuvanje Bogu i Anđelima.
Nazvan je Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Hrista Spasitelja.
Poput mnogih hrišćana koji su stradali na putu Gospodnjem i Sveti Jovan je ubijen u vreme cara Iroda.
U crkvenom kalendaru današnji praznik obeležen je crvenim slovom, što znači da spada u red zapovednih praznika.
Praznik je obeležen crvenim slovom u kalendaru Srpske pravoslavne crkve.
Porodice se mole svom svetitelju za sreću, zdravlje i svako dobro.
MOLITVA SVETOM JOVANU KRSTITELJU
Krstitelju Hristov, propovedniče pokajanja, ne prezri mene pokajnika, nego, udružen sa nebeskim Vojnicima, moli se Gospodu za mene nedostojnog, utučenog, nemoćnog i tužnog, zapalog u mnoge nevolje, izmučenog burnim mislima uma mog, jer sam ja pećina zlih dela, te nema kraja mojoj grehovnoj navici. Um je moj prikovan za zemaljske stvari. Šta ću učiniti? Ne znam. I kome da pribegnem, da spasena bude duša moja? Samo tebi, sveti Jovane, koji si imenjak blagodati, jer znam da si posle Bogorodice najveći između rođenih od žena, jer si se udostojio da dodirneš glavu Cara Hrista, Jagnjeta Božjeg koje uzima greh sveta. Moli Njaga za moju grešnu dušu, da bar od sada, u jedanaesti čas, ponesem blagi teret, i primim platu sa poslednjima. O, Krstitelju Hristov, česni Pretečo, poslednji proroče, prvi mučeniče, postnika i pustinjaka nastavniče, učitelju čistote, i prisni druže Hristov, tebe molim, tebi pribegavam, ne odreci mi tvoju pomoć, nego me podigni palog mnogim gresima, obnovi mi dušu pokajanjem kao drugim krštenjem, jer si začetnik i jednog i drugog: krštenjem spirajući praroditeljski greh, a pokajanjem očišćujući svako rćavo delo: očisti me oskrnavljenog gresima, i uvedi me tamo gde ništa nečisto ne ulazi, u Carstvo Nebesko. Amin!
U narodu – Sveti Jovan letnji, jedna je od najbrojnijih srpskih slava. Proslavlja se Svetom liturgijom u srpskim crkvama i manastirima, a u nastavku je osveštavanje slavskih kolača i žita. U nekim krajevima organizuju se svečane litije.
Manastir Jovanje u Ovčar-kablarskoj Svetoj Gori praznuje Ivanjdan, mnoge crkve posvećene su Svetom Jovanu Krstitelju, a među njima je novosagrađena na Bagdali, deo budućeg triptiha crkava u grandioznom kompleksu koji je u izgradnji.
Sveti Jovan zaštitnik je kumstva i pobratimstva, a kumovao je i Isusu Hristu krsteći ga u reci Jordan.
Za Ivanjdan je vezano puno narodnih verovanja i običaja, kao što je pletenje venčića od trave i poljskog cveća, Ivanjskih venčića.
Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta), i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stavljaju crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.
Praznik koji danas poznajemo kao Ivanjdan, slavio se još u starom Egiptu, Vavilonu, među Keltima i Slovenima. Baš na taj dan, rosa sa biljaka ima posebnu moć. Nemci i danas sakupljaju seme iz orošene paprati jer veruju da će se tako zaštititi od uroka.
Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.
Magijski trikovi "zlu ne trebalo"
U “Magijskom kalendaru za crvena slova” Jasne Jojić zabeleženo je i da se u skoro svakom selu u Timočkoj krajini na Ivanjdan se organizuju posebna okupljanja za devojke, gde ih starije žene podučavaju magijskim trikovima “zlu ne trebalo”.
“Na Ivanjdan se pre izlaska sunca odlazi u berbu poljskog cveća od kojeg se plete venac i prevlači preko nagog tela, a kroz njega se, kad god je to moguće, gleda u voljenu osobu”, tvrdi Radmila Novaković, poznata vlaška vračara iz okoline Donjeg Milanovca, dodajući da treba pripaziti i na hranu.
“U prvi i poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik suđenika.” Od sveže divlje metvice ubrane na Ivanjdan vlaška mladež pravi venčić kroz koji se u dane mladog meseca tri puta krišom pogleda željena osoba.
"Kažu da se srca nakon toga obavezno spajaju. Odmah iza toga polazi se u berbu cveća i to onog najlepšeg od kojeg se pletu venčići i kače na vrata da bi se ukućani zaštitili od zlih čini. Ovaj venčić može da posluži i kao moćno sredstvo u magijskim ritualima.
Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade u saksiji malo žita. Na Petrovdan, 12. jula, treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će se sigurno udati.
Svi koji žele decu treba da urade sledeće...
U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa. Primarijus dr Petar Paunković, koji decenijama istražuje narodnu medicinu u Srbiji, pri Srpskom lekarskom društvu, zabeležio je i verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.
Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.
Zaštita doma od nesreće
Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od Jovanove trave (Melilotus officinalis) sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine…" - zabeleženo je još u “Magijskom kalendaru za crvena slova”.
Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdan gledaju kako je niklo.
0 коментара:
Постави коментар